- U šestom osnovne sam naprasno zamrzela svoje inače prilično lepo ime, te sam rešila da sebi, bar u svrhu potpisivanja po klupama, rančevima, sveskama, i sl. smisilim novo, i izabrala sam Teodora, skraćeno Tea. Tea! Čoveče.... Šta mi je samo to trebalo.... Srećom, brzo me prošlo. Valjda sam uzaludno pokušavala da pobegnem od debilnog nadimka koji sam mrzela otkako sam progovorila, a koji od pre izvesnog broja godina rabi i jedna "sa integritetom" (nisam ja to rekla, majke mi; vidi u Vešeraju) o kojoj svi pričaju ovih dana. Zato je moje dete dobilo divno ime, koje nema debilne nadimke:)
- U osmom osnovne, u sred manije grupnog bežanja sa časova, ja nisam smela da bežim! Bila sam, priznajem, pičkica, plašila sam se reakcije roditelja. Ovo je izazvalo grozne rekcije, ali sam se iskupila: kao glavni nerd, tj. ljubimica nastavnika, večito sam pitala iste da nas puste sa časa, da nam odlože kontrolni ili pismeni, i ostvarivala slične akcije izbegavanja na fin način. Ovu sramotu sam potpuno izbrisala tek u trećem gimnazije, kada sam počela svoje vreme, umesto u školi, da provodim u celodnevnom ispijanju nekakve kafe u SKC-u sa još pet-šest istih kao ja, ili u nekom blejanju gdegod. Srećom, mnoogo sam pametna (vidi sledeću tačku) te to nije drastično uticalo na "ostvareni opšti uspeh".
- Mislim da sam mnoooogo pametna. Nepopravljivo sam ubeđena da je tako. Niko ne može da me ubedi u suprotno. Samo nek proba!
- U skladu sa prethodnom tačkom, znam da budem neviđeni snob.
- Jednom sam odglumila orgazam. Bilo mi ga je žao. Ionako sam se seksom sa tim likom bavila samo zato što je je već vekovima bio zaljubljen u mene, a ja ga smatrala "super čovekom" bez ikakve seksualne privlačnosti. Na sreću, ovako sam glupo rezonovala samo tada....
- Jednom sam se uduvala od samo jednog dima, i onda pred svima pljunula na pod. Ne pitajte zašto, to samo gandža zna.....
Jbt, ovo zvuči dosadno! Nemoguće da sam ovako dosadna! Noooooooo.... Razmisliću ja još pa ću vam ispričati. valjda. Nadam se...
2 comments:
Gde si (bwe), emanuelle :))...Prvo, bila je jedna Svetlana u sestom razredu o.š. u koju sam bio zaljubljen. Actually, mnogo sam bio zaljubljen u neku Marijanu A., a tek nesto manje u Svetlanu. Na zalost, sa Svetlanom se nista nije desilo vredno pomena. Previse sam wild bio za nju...hm...cak i tada.
Drugo, posle mnoooogo vremena, a zaintrigiran tvojim pominjanjem cestog nadimka tvog imena (cest usklik u sevdalinkama), odem na pomenuti blog. Jebote! Jebote! Nikad ti to necu zaboraviti. Nisam mogao da procitam tekst do kraja. Od vra tno.
Trece...nikad nisam kapirao te koji ostanu u klupama kad se bezi iz skole. Ja sam retko bio inicijator grupnog bezanja, jer sam, u principu, ucio, a i voleo sam nekako na strasnom mestu postojati. Mislio sam da nije stvar u strahu od roditelja ili autoriteta bilo koje vrste, vec zelja za isticanjem. Sad mi, nekako, dodje zao sto sam vas tako prezrivo gledao. Jebiga. Uvek sam se slabo plasio ovozemaljskih stvari. A i s autoritetima sam bio vrlo problematican. Ne primaju se kod mene for some reason.
Ovo pljuvanje na pod...pred svima...c c c c c!!!
Missssim hahahahhahhahahahh
Do YaYa!
Prvo, kako si samo smeo da u jednu Svetlanu budes samo malo manje zaljubljen?! Stvarno nedopustivo!
Drugo, vide li ti ono, ono što samo uslovno možemo nazvati postom? Nisam odolela, morala sam malo da se raspravljam, mnooogo sam se iznervirala.
Treće, ja sam nekako umela sa autoritetima, i da ih poštujem, i da ih izigram kad zatreba. Jaka sam prilično, ali sam poštovala one koji to poštovanje zaslužuju. moji roditelji su takvi, pa mi je zato bilo teško da uradim nešto što bi ih povredilo, kao bežanje sa časova. To je bilo tako dok sam bila mala, hihihi:) Posle sam podivljala strašno! A pljuvanje je valjda jedan od izraza tog "podivljavanja".
Post a Comment