Nisam navikla da se ovako sama sa sobom mučim. Kome sam sad dobra ovakva, raspadnuta na komadiće. Ovako bolesna. Teška. I sebi i njima.

Još kad bih znala šta mi je zapravo. Zašto sam drkoš.

I čemu sve to.

Stvarnost

Odigrala sam Murakamija. u ponoć. Ušla, potom, u njenu sobu da je pokrijem, opet. Udahnula duboko miris šestogodišnjeg sna. Shvatila da je to najstvarnija od svih stvarnosti. Dodir njenog sna.
Poljubila sam topli obraščić. Osmehnula mi se zatvorenih očiju.
Svi moji krugovi se tu zatvaraju. Taj život kome sam pomogla da postane. Život za život.

another passion of mine

Voda

Nije to samo plivanje, ni samo kupanje, ni piće. Voda je deo mene mnogo više od onih 80%.
U vodi sam ja - ja.
Kad plivam, plutam, ronim, samo sedim na rubu neke vode.
Kad se skoro vrela voda sliva niz mene dok žmurim i dišem duboko.
Voda - more, jezero, reka, potočić. Bara. Vodopad.
Jedino kišu ne volim. To je za mene tužna voda....
I da je pijem. Da se divno hladna sliva niz grlo.
Na meni, u meni, oko mene. Volim vodu. Strasno.

Pitala jedna mala...koje su moje strasti?

Šta su moje strasti?
Uz strah da ću ostati nedorečena...

Nikako da nađem lepši izraz od seksa ili vođenja ljubavi, da objasnim šta me to potpuno pomera. Ali ne bilo koji, nikako, i ne sa bilo kim. Bilo ga je nekad sa nekima, pa je bio sasvim obična stvar. On i ja, ja i on, ono što jesmo, bi možda bolje opisalo moju strast.

Fantasy. Da čitam, gledam, igram, zamišljam. Ponekad i da živim. Jer ja sam vila. Spremam se da jednom, kad sazrim sasvim, rodim sebi jedan svet, i da ga, poput Srednje zemlje, poklonim drugima da sanjaju.

Pisaću opet, kad se reči sklope kako želim...

orgazam

postoje orgazmi i orgazmi.
kad ti je lepo. kad te protrese. kad uživaš.
i postoje ORGAZMI.
kad se dve struje spoje u oluju.
kad četiri ruke ne znaju čije su. kad su dah i uzdah isto.
kada se izbrišu granice.
kada se ljubav i ljubav uskovitlaju.
kada je ti jednako ja jednako vrisak jednako nemisao jednako sve.

attempt at haiku

How deep do you have to go to find out you're unreachable?

negde nigde

Našla sam se u situaciji potpuno za mene neuobičajenoj, nikada do sada doživljenoj. Snalazim se, ali mi se ne sviđa.

Na pokretnoj traci svakog dana - ustajanje, vrtić, posao, vrtić, pokušaj odmora, akcije zabavljanja sebe i deteta, spavanje. U međuvremenu još i rešavanje administrativnih problema, kupovina, i kuvanje, ako baš mora.
Konstantno blokirani Beograd. Prva, druga, pa čekanje. Pa opet semafor. Pa opet prva, druga. Treća ako imaš sreće... A ventilator na klimi ne radi. Te se "hladim" uglavnom oblivena znojem. I pokušavam da dišem.

Pokušaj prenošenja emocija telefonom i emailom.
Iščekivanje.

Grč u želucu koji traje već nedeljama.
Umesto da jedem hranu, jedem sebe. Polako se iznutra grickam.

Malo moje me jedino drži normalnom. Njene pametne reči, medeni osmesi, strpljenje. Mora da sam stvarno dobra, kada sam zaslužila ovog anđela od deteta....

Majka, žena, ćerka, unuka, prijateljica, bratanica, kupac, vozač, koleginica, komšinica, ovlašćeni potpisnik, poreski obveznik, neispavana, izludela, užasno umorna i nervozna žena. Blogerka. Verovatno sam nešto zaboravila.