Obožavam ovaj osećaj kad se zaljubljujem u čoveka koga volim. Volim ga sve ove godine, volim ga do neba, ali su mi zaista savršeni ti "ispadi" kad se zaljubljujemo kao deca.
Dodirujemo se svako malo, ljubimo se beskrajno kad izlazim iz kola ispred zgrade gde radim, iako kasnim, izlazimo zajedno sa posla na ručak... gledam ga ispod obrva kao tinejdžerka, jurimo se po kući kad dete nije tu, ne možemo da dočekamo da ostanemo sami... Skroz smo romantični, neviđeno detinjasti, sasvim blesavi.
Real life se odvija pored nas, ne damo mu da nas nervira. Mnogo vremena nam prolazi nervozno, umorno, u grču - ljubav je u takvim trenucima konstanta, ali ne donosi zadovoljstvo, već mir i sigurnost. Zaljubljene faze, naprotiv, dobro prodrmaju taj mir, i prožimaju nas srećom.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
3 comments:
zavidim ti...
Wow. Moj cica i ja... volela bih bas tako!
e to je ziveti u svetlosti
Post a Comment